Студија топлификације Града Бијељина
Велика демографска помјерања усљед недавних историјских дешавања и положај града Бијељине су допринијели убрзаном расту урбаног дијела града.
Са порастом популације у самом граду наметали су се и повећани захтјеви за стамбнеим простором и пратећом инфраструктуром. Интензиван развој и урбанизација града Бијељине, праћен општим порастом стандарда и конфора, довели су до пораста потрошње свих облика енергије па је веома значајно пронаћи најповољније рјешење система снабдијевања енергијом за гријање стамбених, пословних и других објеката.
У Бијељини је само мањи дио града покривен системом даљинског гријања који је снабдијеван топлотом из Градске Топлане. Градска Топлана посједује два топловодна котла на угаљ сваки снаге 3,5 МЊ који су и поред солидног одржавања због дотрајалости у лошем стању.
Већи дио града Бијељине се загријава путем индивидуалних ложишта и појединачних котловница. Коректан податак о броју, стању и врсти ових извора топлоте не постоји. Такође није доступан ни прецизан податак о врсти и количини енергента који се троши у току грејне сезоне.
У неколико спроведених студија су дати подаци који су генерисани на основу процјена а не на основу релних истраживања.
Чињеница је да се у граду у току грејне сезоне квалитет ваздуха погорша усљед интензивног ложења дрвета, угљена и осталих врста чврстог енергента.
Мањи дио индивидуалних котловница је новијег датума изградње и са задовољавајућим карактеристикама како у погледу степена ефикасности тако и у погледу утицаја на животну средину односно емисије стакленичких гасова.
У дијеловима града гђе се као извор топлоте интензивно користе ложишта у кухињским шпоретима је такође присутна знатна концентрација дима и чађи у ваздуху у току грејне сезоне. Кориштење ових ложишта је вид загријавања објеката са изразито ниским степеном ефикасности.
Повећану потрошњу топлотне енергије узрокује и лоша термичка заштита постојећих објеката старијег датума изградње чија је већа заступљеност изражена управо у зони обухвата студије.
Посљедица оваквог начина загријавања објеката је веома скупа топлотна енергија, изразито висок степен загађености ваздуха у току грејне сезоне, повећана потрошња дрвне масе у сврху ложења у ложиштима што представља додатно оптерећење ионако сиромашном шумском ресурсу општине итд.
Градска Топлана није у могућности да загријава додатне објекте због неизграђености топловодне мреже и због малог капацитета.
Узевши у обзир постојећу праксу и модерна техничка рјешења наведене проблеме је могуће ријешити централизованим топловодним системом загријавања објеката и припреме потрошне топле воде.
Овакав систем би умањио степен загђености града у току грејне сезоне и омогућио знатно јефтинију топлотну енергију.
Поред изградње централизованог система загријавања објеката као наредни приоритет се намеће и повећање термичке заштите постојећих објеката спровођењем мјера енергетске ефикасности.
Овим би се знатно смањила потрошња разних врста енергента што би засигурно допринијело мањем загађењу ваздуха и знатно мањим трошковима загријавања објеката.
Са порастом популације у самом граду наметали су се и повећани захтјеви за стамбнеим простором и пратећом инфраструктуром. Интензиван развој и урбанизација града Бијељине, праћен општим порастом стандарда и конфора, довели су до пораста потрошње свих облика енергије па је веома значајно пронаћи најповољније рјешење система снабдијевања енергијом за гријање стамбених, пословних и других објеката.
У Бијељини је само мањи дио града покривен системом даљинског гријања који је снабдијеван топлотом из Градске Топлане. Градска Топлана посједује два топловодна котла на угаљ сваки снаге 3,5 МЊ који су и поред солидног одржавања због дотрајалости у лошем стању.
Већи дио града Бијељине се загријава путем индивидуалних ложишта и појединачних котловница. Коректан податак о броју, стању и врсти ових извора топлоте не постоји. Такође није доступан ни прецизан податак о врсти и количини енергента који се троши у току грејне сезоне.
У неколико спроведених студија су дати подаци који су генерисани на основу процјена а не на основу релних истраживања.
Чињеница је да се у граду у току грејне сезоне квалитет ваздуха погорша усљед интензивног ложења дрвета, угљена и осталих врста чврстог енергента.
Мањи дио индивидуалних котловница је новијег датума изградње и са задовољавајућим карактеристикама како у погледу степена ефикасности тако и у погледу утицаја на животну средину односно емисије стакленичких гасова.
У дијеловима града гђе се као извор топлоте интензивно користе ложишта у кухињским шпоретима је такође присутна знатна концентрација дима и чађи у ваздуху у току грејне сезоне. Кориштење ових ложишта је вид загријавања објеката са изразито ниским степеном ефикасности.
Повећану потрошњу топлотне енергије узрокује и лоша термичка заштита постојећих објеката старијег датума изградње чија је већа заступљеност изражена управо у зони обухвата студије.
Посљедица оваквог начина загријавања објеката је веома скупа топлотна енергија, изразито висок степен загађености ваздуха у току грејне сезоне, повећана потрошња дрвне масе у сврху ложења у ложиштима што представља додатно оптерећење ионако сиромашном шумском ресурсу општине итд.
Градска Топлана није у могућности да загријава додатне објекте због неизграђености топловодне мреже и због малог капацитета.
Узевши у обзир постојећу праксу и модерна техничка рјешења наведене проблеме је могуће ријешити централизованим топловодним системом загријавања објеката и припреме потрошне топле воде.
Овакав систем би умањио степен загђености града у току грејне сезоне и омогућио знатно јефтинију топлотну енергију.
Поред изградње централизованог система загријавања објеката као наредни приоритет се намеће и повећање термичке заштите постојећих објеката спровођењем мјера енергетске ефикасности.
Овим би се знатно смањила потрошња разних врста енергента што би засигурно допринијело мањем загађењу ваздуха и знатно мањим трошковима загријавања објеката.
