Ресурси
ЉУДСКИ РЕСУРСИ
У граду Бијељини живи око 115.000 становника, од чега је на ужем урбаном подручју настањено око 45.000 становника. Захваљујући улагању у образовање, прије свега високо, становништво Семберије се подмлађује, а све је боља и образовна структура становништва, с обзиром да велики број младих високообразованих стручњака након завршетка студија остаје да живи у Бијељини. Такође, сваке године у Бијељину и околна насеља се досели преко хиљаду становника, што додатно обогаћује понуду радне снаге и ствара веће тржиште за пласман роба и услуга. У 2020. години просјечна мјесечна плата након опорезивања износила је 885 конвертибилних марака. Исте године било је запослено 23.841 становника Града.
Укупан број студената/ученика у школској 2021/2022 години:
| Ученици у средњим школама | 3.503 |
| Студенти на универзитетима |
На подручју града Бијељина дјелује 6 средњих школа и 6 универзитета са 23 факултета.
Преглед образовних смјерова у средњим школама на подручју Града Бијељина:
| Смјер | Број ученика |
| Пољопривреда, прехрана и медицина | 957 |
| Електро и машински техничар | 1.019 |
| Класично образовање, социјални и лингвистички смјер, информационе технологије | 704 |
| Економска школа | 558 |
| Геодезија и грађевинарство, трговина и право | 265 |
Преглед образовних смјерова у факултетима на подручју Града Бијељина:
| Факултети | Број студената |
| Економија | |
| Право, информационе технологије, англистика, економија, порески систем, умјетност | |
| Наставник и васпитач | |
| Фармација, медицинска њега, психологија, пољопривреда |
Према евиденцији Бироа за запошљавање, активна понуда радне снаге у 2020. години износила је 9.247 незапослених.
Корисни документи:
Основни индикатори геотермалних карактеристика било којег терена зависе од сљедећих фактора: дебљина и састав земљине коре, дебљина литосфере, старост тектонске активности, старост и врста магматских процеса, садржај радиохених елемената у стијенама, неотектонска кретања, сеизмичност, хидрогеолошке карактеристике терена, итд. Сви ови фактори постоје и на подручју Семберије, тако да имају и одређен већи или мањи утицај на поједине геотермалне карактеристике, односно параметре.
Вриједност топлотног тока у Семберији од 90-110 W/m². Ове вриједности су за око 50-80% веће од просјечне вриједности густине терестричног топлотног тока за континентални дио Европе, која износи око 60 W/m².
Корисни документи:
Ресурсе подземних пијаћих вода на територији града Бијељина представљају изданске воде у алувијалним, тј. Квартарним седиментима Дрине и Саве и изданске воде у плиоквартарним седиментима. Због веће истражености и значаја за водоснабдевање највећа пажња је посвећена алувијалним седиментима Дрине и Саве.
На територији града присутне су две значајне издани: прва, у шљунковито-песковитим колекторима, а друга у песковитим колекторима квартарне и плиоплеистоценске старости.
Воде ове две издани користе се за водоснабдевање. Највише се експлоатише фреатска издан и из ње се снабдева Бијељина и централни дио Семберије, а у плану је и водоснабдевање Угљевика.
ПОЉОПРИВРЕДНИ РЕСУРСИ
- Преко 50.000 ha квалитетног обрадивог земљишта;
- Око 6.427 регистрованих пољопривредних газдинстава;
- 300 ha пластеничке производње поврћа;
- 2.000 ha земљишта са системом наводњавања.
Бијељину захвата умјерено-континентална клима са годишњом осунчаношћу од 1.800 до 1900 часова и умјереном облачношћу која је највећа у јануару, фебруару и новембру, а најмања у јуну, јулу и септембру. Љета су топла, док су зиме већином умјерено хладне. Јесење и прољетне температуре су уједначене. Љетне апсолутне температуре могу порасти до 40°C, а зимске апсолутне минималне могу пасти и до -35°С. Средња вриједност мразног ваздуха износи 163 дана и траје од октобра до априла. Највише је падавина у мају и јуну, а најмање у марту и септембру, тако да је просјечни годишњи износ падавина у периоду 1981–2012. износио 785 l/m². У просјеку снијег се задржава 40 дана годишње. Средња јулска температура износи 22°С, јануарска -1°С, док је средња годишња температура 11,7°С. Релативна влажност ваздуха износи 70-80%. Вјетрови су ријетки и слаби, а кад се појаве претежно долазе из сјеверног и сјеверозападног правца.
Просјечно сунчево зрачење у земљама Балкана је за око 40% веће од европског просјека. С обзиром да је тај потенцијал углавном неискоришћен, у Граду Бијељина постоје велике могућности за улагање у овој области.
Корисни документи:
