Анализа тржишта рада и средњих стручних школа на подручју регије Бијељина
Градска управа Града Бијељина је за потребе пројекта „COTON“, који се реализује у оквиру програма „Прилика Плус“, а којег подржава Влада Швајцарске, а спроводи Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа „РАРС“, спровела истраживање о потребама предузећа за недостајућим занимањима и расположивим капацитетима образовних установа у циљу задовољавања потреба тржишта рада у Граду Бијељина и општинама Лопаре и Угљевик. Истраживање је обављено у току новембра, децембра 2015. године и у првој половини јануара 2016. године. Анкетари (Одсјек за локални економски развој и европске интеграције Града Бијељина) облилазили су фирме и на лицу мјеста са представницима фирми попуњавали упитник, како би дошли до што реалнијих и тачнијих података. Фирме су показале заинтересованост да на овакав начин учествују у пројекту и дају свој допринос у рјешавању заиста великог проблема на подручју регије Бијељина, а то је неусклађеност потреба привреде са постојећим занимањима у средњим стручним школама. На пољу унапређења образовног система према потребама привреде и друштва скоро да се ништа не мијења набоље. Све је већи број оних који дуже времена нису у могућности да нађу запослење у свом занимању и на свом образовном нивоу, или га таквог уопште не налазе, што се посебно односи на високообразоване кадрове. На другој страни, привреди недостају одређена, прије свега, производна занимања, те је привреда приморана да их самостално обезбјеђује путем разних преквалификација, дошколовавања, увоза радника и слично што представља додатно материјално оптерећење. На дјелу је значајан раскорак између образовања и тржишта рада. То јако умањује вриједност људског капитала, што веома оптерећује привредни развој. Све то отвара силну потребу предузимања нових истраживања која ће довести до потпунијег усаглашавања образовања и тржишта рада. Јавља се потреба уочавања основних снага под чијим утицајима се ова усаглашавања релативно успјешно остварују.
Друштво, својом уписном политиком, а на основу стратешких развојних опредјељења, одлучујуће утиче на структуру понуде радне снаге на тржишту. Образовање углавном успијева да задовољи дугорочне потребе привреде и друштва за кадровима. Подударност понуде и потражње за занимањима и образовним нивоима заиста је висока. Образовање се засада јако слабо прилагођава краткорочнима, поготово дугорочним, потребама тржишта рада. Углавном се то остварује путем формирања пролазних образовних програма као и потребним дошколовавањима и преквалификацијама.
Поред дугорочних стратешких развојних опредјељења и показатељи тржишта рада су важни елементи у изградњи концепта образовања у цјелини. Сагласно овим позитивним искуствима развијених земаља природно је да она треба да представљају полазну основу и оваквих истраживања. Потребно је остварити критичку анализу досадашњих искустава те сагледавањем властитих околности доћи до приједлога о усаглашавању образовања и тржишта рада у Босни и Херцеговини а самим тим и на локалном нивоу. По угледу на развијене земље тежиште истраживања би се односило на институционалне основе образовања, која би била у могућности да максимално удовољи потребама тржишта рада. Та институционална основа треба да буде таква да је у могућности да задовољава дугорочне потребе за радном снагом, али и да успјешно реагује и на краткорочне изазове тржишта рада. Разлози држања тежишта на друштвеним утицајима, са тржиштем као корективним фактором, произилазе из саме унутрашње суштине образовања и његовог односа према тржишту рада.
Систем образовања је најважнији елеменат животне и развојне инфраструктуре сваког појединца, друштва и државе, јер његов укупан ефекат одређује обим, квалитет и ефекте изградње и коришћења свих других система и ресурса, као и укупан квалитет живота и развојне потенцијале појединаца и заједнице. Стога, систем образовања треба да се развија тако да своју улогу остварује правовремено, квалитетно и ефикасно.
Образовни систем има задатак да правовремено, квалитетно и ефикасно образује становништво у складу са развојним опредјељењима у правцу одрживости, те да одговори на образовне потребе становништва током цијелог његовог живота. Сходно томе, образовни систем преузима улогу кључног развојног фактора, јер је квалитетно образована популација прави ресурс како за ваљано коришћење природних и других наслијеђених ресурса.
Евидентно је да у данашњем систему образовања постоје бројни проблеми, који изискују дјеловање на њиховом уклањању, односно побољшању, водећи рачуна да се ефикасно одговори на потребе како економије, тако и брзог реаговања на нове потребе и захтјеве тржишта рада. У том смислу, у први план се постављају задаци унапређења квалитета образовања повећањем ефективности и ефикасности образовног система.
У оквиру пројекта „COTON – Contributing to increased functionality and employability in Republika Srpska and Una-Sana Canton” ради се на унапређењу квалитета образовања и ефективности радне снаге иницијалним интервенцијама у регији која је пројектом обухваћена. У складу са тим, потребно је добити подробније информације о капацитетима у средњим техничким и другим школама са којима ће се сарађивати на пројекту и њиховој неусклађености са потребама локалног тржишта рада.
Друштво, својом уписном политиком, а на основу стратешких развојних опредјељења, одлучујуће утиче на структуру понуде радне снаге на тржишту. Образовање углавном успијева да задовољи дугорочне потребе привреде и друштва за кадровима. Подударност понуде и потражње за занимањима и образовним нивоима заиста је висока. Образовање се засада јако слабо прилагођава краткорочнима, поготово дугорочним, потребама тржишта рада. Углавном се то остварује путем формирања пролазних образовних програма као и потребним дошколовавањима и преквалификацијама.
Поред дугорочних стратешких развојних опредјељења и показатељи тржишта рада су важни елементи у изградњи концепта образовања у цјелини. Сагласно овим позитивним искуствима развијених земаља природно је да она треба да представљају полазну основу и оваквих истраживања. Потребно је остварити критичку анализу досадашњих искустава те сагледавањем властитих околности доћи до приједлога о усаглашавању образовања и тржишта рада у Босни и Херцеговини а самим тим и на локалном нивоу. По угледу на развијене земље тежиште истраживања би се односило на институционалне основе образовања, која би била у могућности да максимално удовољи потребама тржишта рада. Та институционална основа треба да буде таква да је у могућности да задовољава дугорочне потребе за радном снагом, али и да успјешно реагује и на краткорочне изазове тржишта рада. Разлози држања тежишта на друштвеним утицајима, са тржиштем као корективним фактором, произилазе из саме унутрашње суштине образовања и његовог односа према тржишту рада.
Систем образовања је најважнији елеменат животне и развојне инфраструктуре сваког појединца, друштва и државе, јер његов укупан ефекат одређује обим, квалитет и ефекте изградње и коришћења свих других система и ресурса, као и укупан квалитет живота и развојне потенцијале појединаца и заједнице. Стога, систем образовања треба да се развија тако да своју улогу остварује правовремено, квалитетно и ефикасно.
Образовни систем има задатак да правовремено, квалитетно и ефикасно образује становништво у складу са развојним опредјељењима у правцу одрживости, те да одговори на образовне потребе становништва током цијелог његовог живота. Сходно томе, образовни систем преузима улогу кључног развојног фактора, јер је квалитетно образована популација прави ресурс како за ваљано коришћење природних и других наслијеђених ресурса.
Евидентно је да у данашњем систему образовања постоје бројни проблеми, који изискују дјеловање на њиховом уклањању, односно побољшању, водећи рачуна да се ефикасно одговори на потребе како економије, тако и брзог реаговања на нове потребе и захтјеве тржишта рада. У том смислу, у први план се постављају задаци унапређења квалитета образовања повећањем ефективности и ефикасности образовног система.
У оквиру пројекта „COTON – Contributing to increased functionality and employability in Republika Srpska and Una-Sana Canton” ради се на унапређењу квалитета образовања и ефективности радне снаге иницијалним интервенцијама у регији која је пројектом обухваћена. У складу са тим, потребно је добити подробније информације о капацитетима у средњим техничким и другим школама са којима ће се сарађивати на пројекту и њиховој неусклађености са потребама локалног тржишта рада.
