Привредни капацитети
 

Град Бијељина је друга локална заједница по степену развијености у Републици Српској и у њеној економији заступљена су сва четири сектора привреде:
 

1. Примарни сектор - пољопривреда, шумарство, лов и роболов:
 

Повољан природни положај на ободу Панонске низије и скоро потпуно равничарски терен су омогућили развој пољопривреде, па је преовлађујући дио привреде заснован на пољопривредној производњи, а Семберија се сматра житницом Републике Српске и БиХ. Најзаступљеније пољопривредне културе су житарице са 80% (пшеница, кукуруз, јечам), поврће са 8% (купус, по којем је Семберија позната широм некадашње Југославије, лубеница, краставац, паприка, парадајз...), индустријско и крмно биље 12% (шећерна репа, дуван, луцерка...).
 

Семберски пољопривредници се све више окрећу производњи поврћа у заштићеним просторима, а велики, за сада неискориштени, потенцијал за загријавање пластеника и стакленика су подземне геотермалне воде. Градска управа подстиче развој производње здраве хране, с обзиром на очувану животну средину незагађену тешком индустријом или генетски-модификованим организмима. У новије вријеме се интензивно развија и сточарска производња, углавном свињарство и говедарство.
 

2. Секундарни сектор - индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство:
 

На подручју града Бијељина секундарни сектор се развија у неколико грана:
 

У области прерађивачке индустрије најзаступљеније производње су:

Грађевинарство је у досадашњем периоду на подручју града било присутно првенствено
у области станоградње, изградње путева и производње грађевинског материјала.
Грађевинске фирме на подручју града су оспособљене за нискоградњу, станоградњу и
хидроградњу.

Највећи број привредних друштава послује у сектору трговине на велико и мало и сектору
прерађивачке индустрије.
 

3. Терцијарни сектор - саобраћај и телекомуникације, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда:
 

Геостратешки положај Бијељине и Семберије омогућава брз развој дјелатности у овом сектору.
 

Град Бијељина, са око 115.000 становника је привукла највеће регионалне трговинске ланце који су отворили одлично снабдјевене мегамаркете. Такође, у понуди је и роба бројних свјетских и домаћих брендова чији произвођачи имају своја представништва или дистрибутере у Бијељини. Поред конкурентности која домаћим купцима омогућава куповину робе по нижим цијенама у односу на друге средине у Републици Српској и БиХ, могућност умањења цијене робе за износ пореза на додату вриједност (ПДВ) чини куповину у Бијељини изузетно повољном за купце из околних земаља од којих су најбројнији држављани Србије.
 

Агротржни центар „Кнез Иво од Семберије“ је израстао у једну од највећих кванташких пијаца за пољопривредне производе у сјевероисточној Републици Српској и БиХ, а на овом простору су смјештена сједишта бројних предузећа и представништава. Агротржни центар је и мјесто одржавања сајмова, од којих је Пољопривредни сајам у септембру постао сталан.
 

Положај на обалама двије ријеке, бањски потенцијал, бројни вјерски објекти, велика улагања у развој етно-туризма, културна и забавна дешавања... учинили су да туризам постане један од носилаца економског развоја Града. О туристичким потенцијалима Града Бијељина више података се налази на интернет-страници Туристичке организације Бијељина.