Званична интернет презентација
Град Бијељина
Интернет страница investinbijeljina.org је у припремној фази.

Привреда

Привредни капацитети
 
Град Бијељина је друга локална заједница по степену развијености у Републици Српској и у њеној економији заступљена су сва четири сектора привреде:
 
1. Примарни сектор - пољопривреда, шумарство, лов и роболов:
 
Повољан природни положај на ободу Панонске низије и скоро потпуно равничарски терен су омогућили развој пољопривреде, па је преовлађујући дио привреде заснован на пољопривредној производњи, а Семберија се сматра житницом Републике Српске и БиХ. Најзаступљеније пољопривредне културе су житарице са 80% (пшеница, кукуруз, јечам), поврће са 8% (купус, по којем је Семберија позната широм некадашње Југославије, лубеница, краставац, паприка, парадајз...), индустријско и крмно биље 12% (шећерна репа, дуван, луцерка...).
 
Семберски пољопривредници се све више окрећу производњи поврћа у заштићеним просторима, а велики, за сада неискориштени, потенцијал за загријавање пластеника и стакленика су подземне геотермалне воде. Градска управа подстиче развој производње здраве хране, с обзиром на очувану животну средину незагађену тешком индустријом или генетски-модификованим организмима. У новије вријеме се интензивно развија и сточарска производња, углавном свињарство и говедарство.
 
2. Секундарни сектор - индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство:
 
Индустријски сектор у Граду Бијељина чине погони неколико врста.
 
У преради пољопривредних производа предњачи компанија – Прехрамбена индустрија „Сава-Семберија“ (прерада и конзервирање воћа и поврћа) као и „Спектар-дринк“ и „Танасић“ (прерада и конзервирање воћа и поврћа). Бројна мала и средња предузећа се баве производњом пекарских производа - „Бодакско“, пекара „Лазић“, као и производњом колача - посластичарнице „Сан Марко“ и „Моцарт“...
 
Највеће компаније у области месне индустрије су „ЗП комерц“ и “Глобус”, а прерадом млијека се бави мљекара „Дуле“.
 
У Сембeрији послује и неколико произвођача сточне хране који су достигли највише стандарде у овој области. Међу њима се издвајају „Савић компани“, „Ракић комерц”, „Интергај“ и „Кико”. Компанија „Агро БН“ је једини произвођач средстава за заштиту биља у Републици Српској и БиХ, а у саставу ове компаније ради и Пољопривредни завод у Бијељини који је један од најопремљенијих завода ове врсте у Републици Српској.
 
У металској индустрији заступљена је производња и сервис опреме у авио-индустрији (Ваздухопловни завод „Орао“) и производња резервних дијелова за аутомобиле („PASS“).
 
Производњом грађевинског материјала бави се бијељинска индустрија грађевинског материјала „Дрина“.
 
Највећи погони у дрвној индустрији у производњи намјештаја, столарије, панел плоча и полупроизвода од дрвета су „Мега дрво“  и „Еуротимбер“.
 
Грађевинарством се баве „Трифунчевић“, „Бук промет“, „Интергај“, „Бродац промет“, „Градитељ“, „Перић“, „Ранком инжењеринг“, „Некомс пројект“, „Римакс инвест“...
 
3. Терцијарни сектор - саобраћај и телекомуникације, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда:
 
Геостратешки положај Бијељине и Семберије омогућава брз развој дјелатности у овом сектору.
 
Град Бијељина, са око 115.000 становника је привукла највеће регионалне трговинске ланце који су отворили одлично снабдјевене мегамаркете („Тропик“, „ФИС“, „Робот“, „Бинго“, а највећи локални ланац супермаркета је „Бост“...). Такође, у понуди је и роба бројних свјетских и домаћих брендова чији произвођачи имају своја представништва или дистрибутере у Бијељини. Поред конкурентности која домаћим купцима омогућава куповину робе по нижим цијенама у односу на друге средине у Републици Српској и БиХ, могућност умањења цијене робе за износ пореза на додату вриједност (ПДВ) чини куповину у Бијељини изузетно повољном за купце из околних земаља од којих су најбројнији држављани Србије.
 
Агротржни центар „Кнез Иво од Семберије“ је израстао у једну од највећих кванташких пијаца за пољопривредне производе у сјевероисточној Републици Српској и БиХ, а на овом простору су смјештена сједишта бројних предузећа и представништава. Агротржни центар је и мјесто одржавања сајмова, од којих је Пољопривредни сајам у септембру постао сталан.
 
Положај на обалама двије ријеке, бањски потенцијал, бројни вјерски објекти, велика улагања у развој етно-туризма, културна и забавна дешавања... учинили су да туризам постане један од носилаца економског развоја Града. О туристичким потенцијалима Града Бијељина више података се налази на интернет-страници Туристичке организације Бијељина.