​Нови вирус корона за кратко вријеме је промијенио начин свакодневног функционисања и размишљања милиона људи. Поред тога што је проузроковала тешке посљедице по економију, пандемија је приморала послодавце да се прилагоде пословању на интернет платформама и да донедавну блискост са сарадницима замијене виртуелним сусретима.
Неки су, посебно млађе генерације, објеручке прихватили нови начин комуницирања, други се нису тако брзо снашли у размјени података „у облацима“, док смо у случају образовног система били свједоци брзе трансформације учионичког модела у предавања наставника путем телевизијских пријемника.
Власница школе страних језика „Англија“ (Anglia) Верица Амиџић каже да је и ова приватна образовна установа морала радикално да промијени начин рада.
- Оформили смо потпуно нову „Онлајн Англију“. Да ми је неко рекао пре два месеца да ћемо тако радити, ја бих му „мерила температуру“. Били су то неверица и шок, али брзо смо схватили да морамо да позовемо наше полазнике, обавестимо их да је настава обустављена и да ћемо почети онлајн наставу. Наставници су већ били дигитално веома писмени, па смо од 1. априла прешли на рад са групама путем интернета, учионице смо „пренели“ у куће наставника и полазника, а такав начин рада је за сада најсигурнији и једини који је могућ – навела је Амиџићева.
Она истиче да је онлајн настава технички захтјевнија, али да је донијела и неке предности – кашњење на наставу сведено је на минимум, а полазници су концентрисанији, јер се од њих захтијева непрекидно праћење и укљученост у дискусију.
- Садржај часа се мора прилагодити новом медију, али задаци и циљеви су непромењени. Наравно да неки елементи из класичне учионице недостају, као што су присност, емотивна повезаност међу децом, лична комуникација, али ми користимо целокупни наставни материјал и разне дигиталне алате и апликације. Технологија наставне планове може да учини атрактивнијим и интерактивнијим, што је најважније у учењу страног језика - нагласила је Амиџићева.
Дјеца су, према њеним ријечима, много брже прихватила нови вид наставе, него старији полазници.
- Млађи су одушевљени, реагују веома брзо, јер интернет је ипак њихов медиј. Старији су задовољни што могу да наставе едукацију, али недовољно познавање технологије код већине још увек ствара нелагоду. Осим тога, део терета је пао и на родитеље који треба да испрате да ли њихова деца похађају овакав вид наставе на прави начин и да ли успевају да одговоре на све задатке – додаје Амиџићева.
Међутим, организовање новог начина комуницирања није једина ствар о којој послодавац у овом случају мора да брине. Приватни сектор, којем припада и „Англија“, мора да се бори да задржи наставни кадар и обезбиједи им редовне приходе.
- Ми нисмо јавни сектор и финансијски се не можемо ослонити ни на кога. Након 25 година постојања и спровођења класичног типа наставе, сада смо у позицији да се боримо за опстанак пословања. Англија, као и друге приватне школе страних језика, живи искључиво од курсева које организује. На онлајн наставу, због различитих разлога, нису успели да се прикључе сви наши полазници, а да ти разлози не би били финансијске природе, и поред смањеног обима посла, омогућили смо знатан попуст и тако показали солидарност због ове, за многе родитеље незавидне ситуације – каже Амиџићева.
За крај, додаје да се и из ванредног стања може извући нешто добро.
- Све ово што радимо је посао без преседана и зато свима, пре свега, желим здравља, како бисмо успели у борби против вируса. Често морамо остати у домовима, али то нас не спречава да останемо повезани и да стичемо нова знања. Ако ни за шта друго, ситуација са вирусом корона и сва ограничења која су уведена, могу да послуже за савладавање нових технологија, односно за дигитално описмењавање – закључује власница „Англије“.