ГРАДОНАЧЕЛНИК ПЕТРОВИЋ: ВИШЕ ОД 1,2 МИЛИОНА ЗА ПОМОЋ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ЗБОГ СУШЕ
На данашњој конференцији за медије у Градској управи Града Бијељина било је ријечи о штети коју је семберском аграру изазвала суша и о могућностима за помоћ пољопривредним произвођачима.
Сретен Вучковић из градског Одјељења за пољопривреду је подсјетио да је Градоначелник Бијељине формирао Комисију за процјену штете 24. августа која је утврдила да је највише штете на усјевима кукуруза, као најзаступљенијој култури на око 14.000 хектара, према подацима АПИФ-а или више од 26.000 хектара, према подацима ресорног Одјељења.
- Нажалост, ове године можемо очекивати принос кукуруза мањи од три тоне по хектару, што је само 50 одсто у односу на просјек од 2017. до 2021. године. Ако рачунамо у том омјеру, штета износи од 34 до преко 60 милиона конвертибилних марака, само за кукуруз, a ако урачунамо и остале културе – поврће, воће, соју... штете су много веће, истакао је Вучковић, додајући да су ове године можда први пут предузете конкретне мјере за ублажавање посљедица временских неприлика.
Члан Комисије за процјену штета, дипломирани инжењер пољопривреде Стеван Месаревић је истакао да су упоређивали стање у окружењу и у Семберији, на узорку од преко 2.000 хектара.
- Предложио сам да се не проглашава стање елементарне непогоде, с обзиром на то да је опште мишљење стручњака да климатске промјене постају трајне, а чак и најниже температурне границе у петходних десет година су изнад вишегодишњег просјека. На тим температурама слабија је оплодња биљака и лошији „менаџмент воде“ у биљкама, због чега оне трпе стрес и подложније су дејству штеточина и биљних болести. У тим околностима потребно је много више воде за хлађење како биљака, тако и земљишта и смањење температуре на цијелој парцели - упозорава Месаревић.
Он је навео да постоје приручне мјере за хлађење замљишта, али да стручњаци, као трајно рјешење препоручују изградњу система за наводњавање.
- У Семберији се наводњава неколко хиљада хектара преко каналске мреже или хидраната, али у знатном дијелу, због конфигурације терена или капацитета Дрине то није могуће обезбиједити. Ипак, испод Семберије тече „Мајевички слив“ подземних вода и мишљење стручњака је да пољопривредницима као дугорочно рјешење треба омогушћити јефтино коришћење тих вода, уз надзор који ће спријечити стихијско црпљење те воде - био је јасан Месаревић и препоручио да се ради на електрификацији њива, јер искуства из региона говоре да је много повољније наводњавање уз помоћ струје, умјесто, код нас преовлађујућег наводњавања уз помоћ дизела или бензина.Месаревић је савјетовао и да се што прије поче са електрификацијом, јер тржишна предвиђања кажу да ће у наредним годинама расти цијена електричних машина, због повећање тражње за бакром и полупроводницима.
У свом обраћању градоначелник Љубиша Петровић је најавио да ће Градска управа у скупштинску процедуру упутити приједлог одлуке о издвајању додатних преко 1,2 милиона конвертибилних марака за ублажавање посљедица суше која је регистрована на 16.184 хектара, што ће бити увршћено и у приједлог нацрта ребаланса градског буџета.
- Предаћемо захтјев за одржавање сједнице Скупштине и очекујемо да ће ово засједање бити одржано најкасније до 15. октобра, имајући у виду важност теме. Средства ће бити издвојена за површине засијане у овогодишњој прољетној сјетви, али ће имати ефекта прије свега при финансирању предстојеће јесење сјетве - изразио је очекивање градоначелник Петровић.
Средства ће бити рапоређена тако што ће бити исплаћено 100 КМ по хектару засијане површине, а највећи износ исплаћен по домаћинству биће 1.000 КМ. Пољопривредници неће морати да подносе додатну документацију, јер ће ова средства бити исплаћивана на основу података из АПИФ-а.
Градоначелник је истакао да је, за разлику од ранијег периода, ова мјера предложена одмах након извјештаја комисије, као што је било и приликом додјеле помоћи од 60.000 КМ пољопривредницма након олујног невремена које је раније ове године у неким семберским селима оштетило пластенике.
- Закључно са 31. октобром биће исплаћен највећи до сада подстицај од пет фенинга за килограм овогодишњег рода пшенице, што је укупно преко једног милиона КМ. Уз додатних преко 1,2 милиона КМ, 60.000 за оштећене пластенике и друге мјере подстицаја долазимо до износа од више од три милиона што је историјски максимум пољопривредних подстицаја из градског буџета - истакао је Петровић.
Градоначелник Бијељине је нагласио да се Град труди да, што је више могуће, у складу с буџетским могућностима, врати пољопривреди оно што заслужује, као и да ће се потрудити да и наредних година, у оквиру дугорочних мјера, подржи препоруке комисије.
- Вољели бисмо да су неким другим установама људи који доносе одлуке изгласали укидање акциза на гориво, па би, умјесто 3,1 КМ, гориво коштало 2,5 КМ, па би било јефтиније вјештачко ђубриво и други репроматеријал за пољопривреду - био је јасан Петровић и позвао Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да додатно помогне пољопривредницима у ублажавању посљедица суше.
Сретен Вучковић из градског Одјељења за пољопривреду је подсјетио да је Градоначелник Бијељине формирао Комисију за процјену штете 24. августа која је утврдила да је највише штете на усјевима кукуруза, као најзаступљенијој култури на око 14.000 хектара, према подацима АПИФ-а или више од 26.000 хектара, према подацима ресорног Одјељења.
- Нажалост, ове године можемо очекивати принос кукуруза мањи од три тоне по хектару, што је само 50 одсто у односу на просјек од 2017. до 2021. године. Ако рачунамо у том омјеру, штета износи од 34 до преко 60 милиона конвертибилних марака, само за кукуруз, a ако урачунамо и остале културе – поврће, воће, соју... штете су много веће, истакао је Вучковић, додајући да су ове године можда први пут предузете конкретне мјере за ублажавање посљедица временских неприлика.
Члан Комисије за процјену штета, дипломирани инжењер пољопривреде Стеван Месаревић је истакао да су упоређивали стање у окружењу и у Семберији, на узорку од преко 2.000 хектара.
- Предложио сам да се не проглашава стање елементарне непогоде, с обзиром на то да је опште мишљење стручњака да климатске промјене постају трајне, а чак и најниже температурне границе у петходних десет година су изнад вишегодишњег просјека. На тим температурама слабија је оплодња биљака и лошији „менаџмент воде“ у биљкама, због чега оне трпе стрес и подложније су дејству штеточина и биљних болести. У тим околностима потребно је много више воде за хлађење како биљака, тако и земљишта и смањење температуре на цијелој парцели - упозорава Месаревић.
Он је навео да постоје приручне мјере за хлађење замљишта, али да стручњаци, као трајно рјешење препоручују изградњу система за наводњавање.
- У Семберији се наводњава неколко хиљада хектара преко каналске мреже или хидраната, али у знатном дијелу, због конфигурације терена или капацитета Дрине то није могуће обезбиједити. Ипак, испод Семберије тече „Мајевички слив“ подземних вода и мишљење стручњака је да пољопривредницима као дугорочно рјешење треба омогушћити јефтино коришћење тих вода, уз надзор који ће спријечити стихијско црпљење те воде - био је јасан Месаревић и препоручио да се ради на електрификацији њива, јер искуства из региона говоре да је много повољније наводњавање уз помоћ струје, умјесто, код нас преовлађујућег наводњавања уз помоћ дизела или бензина.Месаревић је савјетовао и да се што прије поче са електрификацијом, јер тржишна предвиђања кажу да ће у наредним годинама расти цијена електричних машина, због повећање тражње за бакром и полупроводницима.
У свом обраћању градоначелник Љубиша Петровић је најавио да ће Градска управа у скупштинску процедуру упутити приједлог одлуке о издвајању додатних преко 1,2 милиона конвертибилних марака за ублажавање посљедица суше која је регистрована на 16.184 хектара, што ће бити увршћено и у приједлог нацрта ребаланса градског буџета.
- Предаћемо захтјев за одржавање сједнице Скупштине и очекујемо да ће ово засједање бити одржано најкасније до 15. октобра, имајући у виду важност теме. Средства ће бити издвојена за површине засијане у овогодишњој прољетној сјетви, али ће имати ефекта прије свега при финансирању предстојеће јесење сјетве - изразио је очекивање градоначелник Петровић.
Средства ће бити рапоређена тако што ће бити исплаћено 100 КМ по хектару засијане површине, а највећи износ исплаћен по домаћинству биће 1.000 КМ. Пољопривредници неће морати да подносе додатну документацију, јер ће ова средства бити исплаћивана на основу података из АПИФ-а.
Градоначелник је истакао да је, за разлику од ранијег периода, ова мјера предложена одмах након извјештаја комисије, као што је било и приликом додјеле помоћи од 60.000 КМ пољопривредницма након олујног невремена које је раније ове године у неким семберским селима оштетило пластенике.
- Закључно са 31. октобром биће исплаћен највећи до сада подстицај од пет фенинга за килограм овогодишњег рода пшенице, што је укупно преко једног милиона КМ. Уз додатних преко 1,2 милиона КМ, 60.000 за оштећене пластенике и друге мјере подстицаја долазимо до износа од више од три милиона што је историјски максимум пољопривредних подстицаја из градског буџета - истакао је Петровић.
Градоначелник Бијељине је нагласио да се Град труди да, што је више могуће, у складу с буџетским могућностима, врати пољопривреди оно што заслужује, као и да ће се потрудити да и наредних година, у оквиру дугорочних мјера, подржи препоруке комисије.
- Вољели бисмо да су неким другим установама људи који доносе одлуке изгласали укидање акциза на гориво, па би, умјесто 3,1 КМ, гориво коштало 2,5 КМ, па би било јефтиније вјештачко ђубриво и други репроматеријал за пољопривреду - био је јасан Петровић и позвао Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да додатно помогне пољопривредницима у ублажавању посљедица суше.
