Република Српска добила је ново заштићено подручје природе - Заштићено станиште „Громижељ“ на подручју Града Бијељина, у близини ушћа Дрине у Саву, на површини од преко 830 хектара.Ово подручје је 20. заштићено подручје у Републици Српској и прво у категорији „заштићено станиште“, односно, категорији IV IUCN-a (Међународне уније за заштиту природе). Громижељ је најпознатији као станиште ријетке и угрожене врсте рибе мргуде (Umbra krameri), а драгоцјена су и станишта птица еје мочварице (Circus aeruginosus), црне роде (Ciconia nigra), црвене чапље (Ardea purpurea) и мале бијеле чапље (Egretta garzetta), као и угрожених биљних врста ребратице (Hottonia palustris), мочварне папрати (Telypteris palustris), жутог локвања (Nuphar luteum) и реликтне врсте мочварне жаре (Urtica kioviensis).Истраживање овог подручја почело је крајем 2008. године, а подручје је било и под претходном заштитом у категорији „посебни резерват природе“. Детаљна истраживања, предложене мјере заштите и начин управљања показале су да је за ово подручје оптимална категорија „заштићено станиште“.  Захваљујући богатству природе, подручје Громижеља се може развијати као туристичка дестинација, али и искористити за традиционалну производњу хране, изградњу рекреативних и других садржаја који нису у супротности са основним циљем - очувањем природних вриједности.Управљање Заштићеним стаништем „Громижељ“ повјерено је истоименом Удружењу за заштиту флоре и фауне, а средства за заштиту обезбјеђиваће се из буџета Републике Српске, буџета јединице локалне самоуправе и из других извора финансирања.На цјелокупној површини Заштићеног станишта „Громижељ“ установљени су режими заштите II и III степена, а управљач је дужан да у року од двије године од дана доношења ове одлуке припреми и достави Министарству приједлог плана управљања, ради упућивања на усвајање Влади Републике Српске.На површини од 67 хектара под режимом заштите II степена забрањују се све врсте радова и активности на Лакетића виру без сагласности Управљача и мишљења Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Такође, забрањено је уношење биљака, животиња и гљива са других подручја, као и лов дивљачи, излов рибе и неконтролисано сакупљање љековитог биља. Забрањена је и примјена хемијских средстава и материја које проузрокују загађење, као и паљење ватре.У складу са заштитом овог степена дозвољено је управљање и газдовање шумама и шумским земљиштем, у складу са шумско-привредним основом за шуме у приватној својини, научна истраживања, уз прибављање сагласности Управљача и стручног мишљења Завода, као и образовни рад. Дозвољено је и обиљежавање пјешачких стаза, путоказа и садржаја за одмор, спровођење васпитно-образовних и рекреативних активности, као и традиционално коришћење простора од локалног становништва.Нешто блажи је режим заштите III степена на 764 хектара - забрањено је нарушавање геоморфолошких и хидролошких особина, деградација станишта, неконтролисано сакупљање дивљих биљних и животињских врста. Забрањен је и лов, депоновање свих врста отпада, неконтролисано паљење вегетације, промјена намјене површина у смјеру интензивног коришћења и промјена водног режима, као и уношење дивљих врста са других подручја, осим у случајевима прописаним законом.У складу са овим степеном заштите дозвољена је пољопривредна и сточарска дјелатност, коришћење простора на традиционалан начин, туристичке, угоститељске, рекреативне и друге сродне активности. Такође, дозвољенa је научно-истраживачка и културно-образовна дјелатност, као и успостављање и развој туристичких, рекреативних и других развојних функција у коришћењу природних вриједности, односно, уређење и инфраструктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. 

Фото: http://www.upoznajsrpsku.com/index.php?language=SR&charset=latin&page=23