Пшеница која је у Семберији засијана у оптималном року, до 25. октобра, у добром је стању, упркос изузетно ниским температурама, али је велика вјероватноћа да ће површине које су касније засијане пшеницом морати да буду пресијане, сматра инжењер агрономије из Батковића Божидар Васић.- Неки произвођачи успјели су да посију пшеницу у оптималном року, али велики број њих није. У децембру је већ услиједио период без падавина, па је изузетно сушан и вјетровит мјесец довео до тога  да значајан дио пшенице која је засијана у каснијим роковима остане, највјероватније, у фази клијања и у том стању дочека температуру у минусу- упозорава Васић.Он напомиње да је пшеница која је засијана на вријеме успјела да никне и развије се до фазе која је уобичајена за нормалну годину, те код такве пшенице не би требало да буде проблема када је ријеч о зими и великим минусима.- Након суше у децембру, ушли смо у изузетно хладан период, а снијег је једина добра околност. Да није било сњежног покривача и да је остало минус од 16 степени Целзијусових, дошло би до измрзавања доброг дијела пшенице и пољопривредници би били принуђени да те површине искористе за друге културе - истиче овај инжењер агрономије .Васић каже да је снијег одличан изолатор и да је 10 до 15 центиметара сњежног покривача одлично дошло пшеници у Семберији, али напомиње да ће стање на појединим пољима дефинитивно бити утврђено тек на прољеће, када крене вегетација. Он је савјетовао пољопривредне произвођаче да не пропуштају прољетну прихрану пшенице, коју би требало да подијеле на два дијела – почетком марта и крајем априла, јер се без ових мјера не могу очекивати добри приноси.На подручју Семберије у јесењој сјетви засијано је највише пшенице и то 13.450 хектара, а на подручју Републике Српске 68.000 хектара ораница, од чега пшеницом 44.000 хектара.