Према информацији градског Одјељења за пољопривреду, која ће се наћи пред одборницима Скупштине Града 10. септембра, на 39. сједници, овогодишња жетва стрних жита, прије свега пшенице и уљане репице, захваљујући примјенама агротехничких мјера на највећем дијелу, површина успјешно је окончана у релативно кратком временском периоду, уз остварене добре производне резултате.
У јесен 2019. године засијано је око 15.000 хектара (ha), од чега је пшеница засијана на нешто више од 11.000 ha, што је око 77 одсто од укупних житних површина. Остала стрна жита (јечам, тритикале и озима зоб) засијана су на скоро 3.000 ha, односно на 19,5 одсто укупних житних површина.
Иако су сјетвене површине у производној 2019/2020 незнатно смањене у односу на 2018. годину (око три одсто), остварена је већа производња у односу на 2018. годину за око 12 одсто.
Родни потенцијал код пшенице подигнут је на знатно већи ниво и, уз примјену свих агротехничких мјера на једном дијелу површина у сливу ријеке Дрине и Саве, гдје се налази и најквалитетније земљиште, постигнут је принос од око 10 тона по хектару. Приноси пшенице на другим површинама, гдје су у питању лоши типови земљишта су доста мањи. У Информацији се наводи да је квалитет хљебног зрна такође био веома добар, што је изнад очекивања с обзиром на агроеколошке услове који су владали током вегетације.
Из Одјељења за пољопривреду истичу да ће проблем са земљиштем мањег квалитета бити дефинисан документом „Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта Града Бијељина“, чија израда је предвиђена следеће године.
Што се тиче припрема за јесењу сјетву, а имајући у виду уобичајену сјетвену структуру и основна правила плодореда, гдје стрна жита у укупној сјетви учествују са једном трећином, може се очекивати да се ове године под стрним житима и уљаном репицом засије укупно 16.500 хектара земљишта.
Упркос томе што је 2020. година са оствареним обимом производње до сада била задовољавајућа, пољопривредни произвођачи сусрели су се са проблемом недостатка новчаних средстава због епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона. Пољопривредници нису били у могућности да продају своје производе на иностраном и домаћем тржишту, јер је проглашење пандемије зауставило промет роба и услуга. Из градског Одјељења за пољопривреду очекују да ће мјере Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде о интервентном откупу, како у сточарству тако и у повртарству, довести до смањења губитака у овим производњама.
За интервентни откуп тржишних вишкова товних јунади и свиња, као и за интервентни откуп поврћа из Компезационог фонда Републике Српске Влада РС и ресорно Министарство за ову годину су издвојили пет милиона КМ.