На семберским пољима при крају је жетва пшенице, а принос се креће од пет тона по хектару, па све до десет тона по хектару, на парцелама гдје је правовремено извршена сјетва и примијењене све агротехничке мјере.
На добар квалитет указују и параметри влаге која је у вријеме жетве износила од 11.5 до 14.5 одсто, док се хектолитарска маса зрна на семберским пољима кретао од 80 до 82, због чега се од овршеног зрна може очекивати већи принос брашна.
Сретен Вучковић из градског Одјељења за пољопривреду истиче да пољопривредници ове године могу бити задовољни приносом и квалитетом овогодишњег рода, с обзиром на то да се производња одвија у специфичним условима.
- Према процјени Одјељења за пољопривреду око 50 одсто површина под пшеницом је засијано ван оптималног рока због сушне јесени, а пшеници такође није погодовао март и април без кише. Падавине током маја знатно су побољшале принос и квалитет ове житарице – појаснио је Вучковић.
Што се тиче подстицаја, он је навео да је Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, који је донијело Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2020. годину, укинут подстицај од пет фенинга за килограм откупљене пшенице, али је подстицај по хектару обрадиве површине под пшеницом повећан са 200 на 300 КМ.