Banke spremne da pomognu ako nadležni organi Republike Srpske i BiH promijene propise
Predstavnici banaka koje imaju svoja sjedišta i filijale u Bijeljini su na sastanku sa gradonačelnikom Bijeljine Mićom Mićićemizrazili spremnost da pomognu komintentima koji su pretrpjeli štete od poplava, ali pod uslovom da nadležni regulatorni organi BiH i Republike Srpske „olabave“ propise za bankarski sektor.Gradonačelnik Mićić je istakao da su predstavnici svih banaka pozitivno reagovali na iniscijativu iz Gradske uprave da pomognu svim komitentima oko prevazilaženja novonastalih problema sa servisiranjem kreditnih obaveza:- Na preporuku banaka, obratićemo se zvanično Regulatornoj agenciji za bankarstvo BiH, koja bankama određuje pravila igre. Ovaj prijedlog ćemo uputiti i Vladi Republike Srpske, jer mnogo fizičkih i pravnih lica, ali i lokalnih samouprava sada neće moći redovno vraćati svoje kredite. Pri tom, najvažnije je da se ne dovede u pitanje opstanak ljudi koji su zaduženi, ali, istovremeno da se ne ugrozi i poslovanje i opstanak banaka, zaključio je Gradonačelnik.Direktor Pavlović internacional banke Aleksandar Vićanović je naglasio da su banke spremne da pomognu oko servisiranja kreditnih obaveza svojih komitenata koji su pretrpjeli štete u katastrofalnim poplavama, ali da prvi korak treba da naprave regulatorni organi, prije svega Regulatorna agencija za bankarstvo BiH i Centralna banka BiH i da donesu odgovarajuće propise:- Svi zahtjevi za olakšavanje kreditnih obaveza moraju biti samoinicijativno upućeni bankama od strane korisnika kredita, kako bi banke mogle da adekvatno procijene novonastalu situaciju i pronađu najjednostavnija rješenja. Istovremeno, banke u narednom periodu moraju pronaći i mogućnosti i izvore za nove kredite koji će se plasirati fizičkim i pravnim licima koja su pretrpjela štetu. Mnogi od njih će tek iz nekih novih prihoda biti u prilici da obezbijede sredstva za vraćanje već plasiranih kredita.Predstavnici banaka su istakli da od Regulatorne agencije za bankarstvo očekuju smanjenje obaveznih stopa rezervi za prolongiranje obaveza po kreditima. Tako bi se stvorila dodatna sredstva za plasman novih kredita, a bilo bi moguće prolongirati i postojeće obaveze bez tereta koji bi se prebacivao na banke, jer mnoge banke već rade na minimalnim normativnim standardima.